Trač

Truć, blać – trač…

Sustigla Klepetuša Raskopušu,

duše po blatu čereče.

Vrišti naličje vrline,

zaudara smrad poganih misli.zasto-volimo-da-ogovaramo1

Šišti zmija iz jalovog gnezda,

porađa kreaturu.

Bogalj bogalju nemuštim jezikom govori,

buja seme prljave radosti.

Plače Univerzum.

Advertisements

U potrazi za leptirom

Dobar dan Livadska Vilo,

kraljice šuma i polja

ti što s hiljadu boja vladaš

prostranim carstvom ovim,

došla sam leptira da tražim.

Večna i nepregledna  dolina je tvoja,default

putevi zbunjujuće prepleteni

stojim pred njima  sad kao stranac,

koraka lancima okovanih.

Kroz maglu detinjstva svog se sećam 

i prekrasnog leptira na dlan što sleće

gledam putanju njegovog leta

vazduhom trepere svetlucave boje.

Gde je sad leptir, zašto se skriva?

U snu ponekad još ga sretnem,

kroz maglu vidim čarobni treptaj 

i trag putanje magičnog leta.

Davno u tami zaboravljen beše, 

dlan osta prazan, ruka ne zadrhta,

odlazak njegov proteče tiho,

iščeznu kao nebitna stvar.

Ohola mladost leptira prezre –

kom takav smešan ukras  još treba.

Na ruku ne slete, za njim ne potrča,

dolina ova daleka posta.

I sve utihnu, zaćuta, stade,

zavlada hladna pustoš bez kraja,

nesnosna tišina zvuke nadjača,

praznina ko teška bolest steže.

Leptira zato sada tražim,

za oproštaj došla sam da molim

Pognute glave i dlana pruženog

ko prosjak njegovu milost sad čekam.

Strah

(kraj bolesničke postelje)

fear_of_the_dark_by_yaoifanfic-d5a1ua2Večeras biću jaka zbog tebe.

Grčevito stiskaću krila uzdrhtaloj ptici u grudima da je ugušim

i podizati svoje malaksalo telo kao krpenu lutku.

Držaću tvoju usplamtelu ruku na svom dlanu

kao davljenik slamku

i mrzeti svaki tren života neproveden s tobom.

Zatvarajući oči teraću sablasti što me opsedaju

i izmišljati najčarobnije bajke koje ćemo skupa posetiti…

Večeras moram biti jaka, zbog sebe,

jer nemam hrabrosti da sretnem svoj strah.

Trenutak večnosti

Artistic-Creation-White-Fairy-Girl-600x600

Prigrliću oblak jastuk da mi bude, u meke nabore obraz uroniti,

Usnulu glavu maglom ogrnuti, nebeski svod da mi bude postelja.

Uhvatiću san da dom mi postane, u lavirintu od čipke spletenom

Trag da zametnem, niko da me ne pronađe.

Zagrliću talas, dragi da mi bude, jedra da širim, plima da me nosi,

Stotine slatkih uzdaha da mi izmami, na  obalu neznanu da me odnese.

Ukrotiću munju, na dlan je staviti fenjer da postane,

svud svetlost da nosim, mračne hodnike tuge da rastačem.

Uloviću vetar kočija da bude, jato labudova u nju upregnuti,

u Nedolaz stići, na kraju sveta konak da pronađem.

Skupiću svice, stotine svitaca, ko prah čarobni po kosi ih posuti,

Oreol svetlosti od njih isplesti, ko šumska vila da se ukazujem.

Prikrašću se cvrčku na cvetnoj livadi. U mirisnu travu, očiju sklopljenih glavu položiti, 

vreme da zastane, krhki glas u zaborav da me prenese.

Izmisliću reč čarobnu, što leči, tišu od šapata, glasniju od groma,

Pravda Božanska iz nje da grmi, planine pred njom da se razmiču.

Uloviću večnost, u tren je staviti, onda tren opet u večnost pretvoriti,

 jedno da postanu, beskrajan trenutak radosti da živim.

 

Buđenje

Budiš me kao Sunce Zemlju u proleće.

Treperi vetar u golim granama, budi pupoljke moje.

Teku sokovi i zemlja počinje da rađa najlepše plodove.

Prhnuše jata ptica iz zazelenelih krošnji put neba.

Zvonki cvrkut budi uspavane vlati trava.

Sve počinje da se kreće i  pulsira

nezaustavljivo ubrzavajući krug života.

Zvuci, mirisi i boje….zapljuskuju obale izgladnele zemlje

koja porađa veličanstven krik.

images