Susret

dark-flower-wing-angel-timeline-cover1920x120064913Pričala je tek onako… Bila je to više prepirka s tišinom u pokušaju da uguši šapate koji su se gurali u predvorju svesti mučeći je sumnjama u besmislenost pristanka na ovaj susret. Pričala je tek da skrene misli s nelagode što je izazivao njegov neprijatno uporan pogled. Cipele su je stezale. Diskretno ih je ovlaš izuvala i ponovo obuvala nastojeći da se ne oda nijednim pokretom ostatka tela. Nameštajući nervozno neposlušan pramen kose, koji je iskačući iz rasklimane, dotrajale šnalice otežavao mučan trenutak, ljutila se u sebi što nije već bacila taj beskoristan predmet. Tražila je, tobože,  nešto po tašni, prebacivala ključeve od automobila iz ruke u ruku i bacala odsutne poglede okolo bez hrabrosti da ih ukrsti s njegovim.  Previše loša muzička podloga za usiljen dijalog kao u jeftinom, patetičnom komadu dopirala je iz pozadine. Previše sećanja koja su nadirala nekontrolisano, previše neizgovorenog i nevešto prikriveni tragovi godina i umora na licu. Usta su joj se sušila stvarajući promuklost u glasu koju je pokušavala sprati gutljajima pića posluženog na stolu.

Toliko je vremena prošlo… Koga je očekivao nakon toliko godina? Kakvu sliku je mislio da će ugledati? Stotinu puta u jednom trenu se već pokajala što je dozvolila ovaj susret. Oni šapati probijali su branu preplavljujući je nepodnošljivim nemirom. Trebalo je da ostane nedodirljiva kao heroina što se povlači na vrhuncu slave, ne dozvoljavajući da je vide kako posrćući silazi s pozornice poražena. Da, trebala mu je ostati u takvom sećanju.

On je izgledao smiren i dobro raspoložen. Ili se samo vešto pretvarao. Kao da uopšte nije primećivao nemir koji je nju paralisao. Kako se pronalazi takav mir? Da li je on skriven u dubokom poniranju, toliko dubokom da doseže retke odgovore kao dragulje u dubini zemlje ili u držanju zubima za površinu, gde nema mesta teškim pitanjima? Da li je moguće pronaći dostojanstvo uprkos očiglednim podsetnicima na granice našeg trajanja smeštenim na svakom koraku zamršenih hodnika putovanja, kao putokazi ka besmislenom ništavilu? Ima li kakve tajanstvene lepote u vremenu propuštenom kroz šare na licu i sabrane nesanice smeštene u naborima čela? Kako se sklapa pomirenje s tek jednom preostalom stazom u zamenu za bezbroj raskršća?  Rođeni smo da bismo bili poraženi, život je samo odlaganje tog poraza. Postoji li kakav drugi izbor sem pomirenja s nepojmljivim. Zar nam nije ponuđena baš nikakva nada?

Otići će u garderobu, skinuti kostim i obrisati šminku. Izviniće se zbog greške. Danas ipak ne može da nastupi. Nije spremna, loša procena… Užurbano poče da sakuplja svoje sitnice sa stola stavljajući ih u tašnu – upaljač, cigarete, ključeve automobila… Na brzinu se izgovori da žuri. Njegov iznenađen pogled i insistiranje pokolebaše je u jednom trenutku. A tako je želela da ostane… Ali ne,  ustaće i otići.  Ovo je bila greška, nije trebalo da dolazi. Čemu sećanja?  Koja je svrha mladalačke sreće? Zar tek da bi nas mučila u starosti podsmevajući se našoj nemoći? 

Pozdraviše se na brzinu. Treba još izaći ne saplićući se u tim cipelama koje stežu, s tom knedlom u grlu, rukama i nogama koje ne slušaju… Evo još koji korak, još koji metar, samo da zađe za ćošak, da se domogne ulice i duboko udahne. Jer tamo su nepoznati prolaznici. Tamo nema nikog ko bi budio sećanja.

Advertisements

10 мишљења на „Susret

    • Hvala, Tanja.
      Potreban je, verovatno, određen životni staž da bi se razumela ova priča. Ne volim da diram uspomene, pogotovo što sam starija sve ih više ušuškavam da miruju. Potresaju me.

  1. Žao mi je što imam jako malo slobodnog vremena, pa jako rijetko sjednem i čitam blogove. Čak i kad čitam, rijetko komentarišem, što i nije za pohvalu… Ipak, moram napisati, da je ovo jedan od najljepših blogova na koje sam svratila. Predivno pišeš! Pozdrav!

  2. Hvala Iskrice na ovako divnim rečima.
    Lepo je čuti pohvalu, ali me uvek uplaši da je izrečeno više nego što mogu da opravdam. Nemam ni ja mnogo vremena. Porodica, posao, gomila obaveza – sve to ostavlja malo prostora i prilično iskida koncentraciju. Nadam se da ću uspeti da pišem koliko-toliko redovno i da održim pristojan nivo.
    I ja tebe puno pozdravljam!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s