Iskušenje

girl,rain,graphic,sad,blackwhite,photography-8279c6f2dcc46f6a46ab0861cfb42d52_hUšla je nečujno i unela sa sobom miris kiše. Voda joj se slivala niz kosu, odeću i čizme posvuda ostavljajući barice. Stajala je odsutno raskopčavajući mantil dok joj se na licu ocrtavalo vidno neraspoloženje. Velika, krivudava, vertikalna bora zaposela je sredinu čela odakle nije silazila nijednog trena. On je sedeo zavaljen na kauču s presavijenim novinama u rukama i krišom bacao poglede preko naočala na vrhu nosa. Kiselo-slatkast osvežavajući miris oguljene pomorandže širio se iz činije na stolu i mešao s mirisom kiše koji je maločas unela. 

Sela je ćutke pored njega. Nežno je pogledavši, ovlaš se nasmešio i dotakao joj obraz. Uzvratila mu je osmehom. Ali smešak je narušavao grč koji je stvarala ona duboka, teška bora nikako ne silazeći s njenog čela. Ćutali su oboje neko vreme kao da se nadmeću u ćutanju.

„Tako si pokisla…“ konačno progovori on, bez smelosti da bilo šta pita.

„Veštica stara, prerušila se. Navukla masku paćenice, kako prepredeno“, odgovorila je kiselo se osmehujući. „Život je neopisiv cinik, iskušava nas i podsmeva nam se. Neke nam ljude uporno šalje izlažući nas stalno iznova novim iskušenjima, poput sudbinske kazne.“

***

Godinama je zamišljala susret koji se dogodio tog popodneva. Godinama maštala da ponizi tu ženu onako kako je ona nekada davno ponizila nju. Iznenadni poziv i dogovoren susret nagoveštavali su neočekivanu satisfakciju, budeći i raspaljujući već uspavnu i zaboravljenu glad za osvetom. Smišljala je govore birajući reči, zamišljala svoj pobedonosan izraz lica i njen skrušen pogled i poguren odlazak …  Množila su se zloćudna maštanja kao teška bolest, iždžikljala poput otrovna ploda iz semena koji je upravo ta žena posejala. Otišla je gotovo lebdeći opijena zluradim zanosom, na trenutke se pomalo i stideći same sebe. Samo nije joj bilo važno. U groznici, koja je obuzimala, bila je jedino važna slast neočekivane, dugo priželjkivane, prilike koju je valjalo prigrabiti.

Ali ništa se nije odvijalo onako kako je zamišljala…

Toliko godina je prošlo i prizor s kojim se susrela zbunio je. Namesto ohole i snažne, kakvom je pamti, pred njom se ukazala starica nesigurna hoda i drhtavih ruku, oslanjajući se na štap i teturavo ljuljajući gomilu kostiju s kojih je visila smežurana koža. Postala je sićušna poput deteta. Prstiju iskrivljenih, okoštalih zglobova, vadila je papire iz neugledne tašne, koju je sve vreme grčevito stiskala u naručju kao da je u tom zagrljaju tajanstvena, samo njoj poznata, sigurnost i posmatrala je žmirkavo preko glomaznih naočala sa smešnim ovalnim okvirom. Ipak, i dalje je u onim škiljavim pogledima koje je bacala dok je, pripovedajući jetko o svojoj nevolji, glasom iz kog je, uprkos posvemašnjoj staračkoj nemoći, izbijala iznenađujuća žustrina i postojanost, te u razmahivanju skvrčenog, kvrgavog kažiprsta i stiskanju usana, nazirala istu onu oholost i bešćutnost po kojoj je davno upoznala. Iz tih sitnih znakova jasno je čitala – nije se promenila, nije postala bolja, godine starosti i nemoć nisu je smekšale. Nije bilo kajanja zbog davnih događaja, čak ni svesti o krivici, a kamoli izvinjenja. U njenom držanju nije se naslućivala čak ni najmanja nelagoda.

Naprotiv. Zbog nevolje u koju je zapala, stara je od nje došla zatražiti pomoć. Želeći joj se dodvoriti i pridobiti je, s vremena na vreme, zaverenički se naginjala, stišavala intonaciju i gotovo unosila u lice, kao da su usred špijunskog gnezda i posezala svojom koščatom, kvrgavom rukom prema njenoj nadlaktici tapšući je lagano u znak tobože prijateljskog gesta. Uzmicala je pred tom rukom kao da će je opeći, nabijajući se u naslon stolice kao u slepu ulicu ne mogavši dalje nazad. Sve joj je to izazivalo odvratnost i mučninu. Glas razuma podsećao je kako je ovo prilika koju ne sme ispustit preslišavajući u sebi sve razloge i godinama pripremane monologe da povrati uzdrmanu odlučnost. Trebalo je samo uhvatiti trenutak da stara lipše od one gomile papira što su joj se rasipali iz nemoćnih ruku, da joj zadrhti glas od jetkog besa što tinja u njoj već ceo vek i da poželi da predahne, uhvati vazduh, otpije gutljaj vode sa stola ili već šta drugo, zatim se obrušiti i sručiti joj sve ono što je davno morala progutati i gurnuti u utrobu gde je zastalo zaglaviljeno kao kolac ispod dijafragme mučeći je godinama i  pobedonosno likujući ustati i otići.

Ali ništa od toga nije se dogodilo. Baš ništa…

Koliko god verovali u samostalnost vlastite volje, stvarnost nas svojom nedokučivošću iznenadi primoravajući nas tako često na sopstvenu izdaju. Uz golemo zaprepaštenje, umesto brižljivo pripremanog prezrivog i likujućeg govora, u prizoru koji je od svega ponajviše budio zgražavanje, odnekud, ni sama ne zna kako i otkud, pojavilo se sažaljenje. Kao da je tamo, odjednom bio neko drugi, kao film koji se odvijao mimo njene volje u kom ona nije učesnik, nego paralizovani, nemi posmatrač. Činilo se da je zlo tako lako dostupno, da je na dohvat ruke poput korova, prljavštine, da uvek i svuda niče i džiklja. Biti zao trebalo je biti lako. Tako se činilo. Pa zašto onda, tog trenutka, nije mogla biti zla? To bi bilo pravedno i to višestruko.

Ali bes je ostao okovan i zarobljen. I koliko god se trudila stegnuti srce, sabiti ga na zrno i zdrobiti, talas saosećanja zapljusnuo je nekontrolisano. Pred onom neuglednom tašnom u grčevitom zagrljaju kostiju i smežurane kože i koščatom rukom što je drhteći posezala da sakupi papire nesigurno ih opipavajući po stolu, pred starosti i nemoći čiji je prizor terao da ustukne kao pred vizijom svačije, pa i vlaste dželatske sudbine, pred besmislom osvete za izgubljenim bez povratka, pred protivnikom koji je već bio poražen.

Jedva da je shvatila bilo šta od onoga što joj je stara pripovedala. Mutilo joj se u glavi. Misli su se sudarale jedna s drugom u metežu oprečnih osećanja. Žurila se da izađe što pre. Slaga da će videti ako može šta da pomogne. Starica joj se bog zna kako zahvaljivala na tome opet je tapšući po nadlaktici, stvarajući samo još veću mučninu i osećanje krivice zbog izrečenog lažnog obećanja.

Napolju je pljuštalo. Nije otvarala kišobran. Želela je da pokisne. Da pokisne do gole kože i spere prljav talog koji se iznenada uzburkao. Želela je da joj hladne kapi natope i kožu i odeću dok ne počnu da se lepe jedna uz drugu, dok ne počne da se trese od vlage i zime, dok joj se od hladnoće i drhtavice ne zamuti u glavi, dok sve ne zaboravi, dok se ne prene otrežnjena i pročišćena. Tako joj je to bilo potrebno.

Tako joj je bilo potrebno dobro da pokisne.        

Advertisements

25 мишљења на „Iskušenje

  1. Da pokisne do gole kože i spere pljavi talog koji se iznenada uzburkao.
    (…)
    Tako joj je bilo potrebno dobro da pokisne.
    Dvije rečenice u kojima je bit(ak). Odlično. Mislila sam da ćeš završiti s tim tko je starica mladoj ženi.
    .

    Db

    • Hvala Vesna. 😀
      Želela sam da podelim sa vama psihološku dramu koju trenutno proživljavam. Iako su moje priče izmišljene, njihova suština je uvek lično duboko proživljena. Samo ja ne volim otvoreno da pišem o sebi, pa onda kontekst priče namerno maglovito oivičim. Možda zato nekad propustim da učinim priču zanimljivijom, unoseći neke detalje koji bi, verovatno, čitaoce zanimali.

  2. Da pokisne, pa da zavara sebe da je zbog toga tužna, jednom boli da prekrije drugu. Ponekad pomaže…

    Sa osobom koja me u životu najviše povredila imao sam, posle svega, nekoliko susreta. Uvek mi je bilo tako teško, loše sam se osećao, nervozno, poraženo kad su susreti tekli slatko. Poslednji put sam smišljeno provocirao. Bez ijedne ružne reči, ali i ona i ja smo razumeli. Mislim, ja jesam, a ona verovatno jeste.

  3. ta mucnina , sazaljenje i sve sto si opisala, opisala si svojski i zaista psiholoski jako dobro. Ko je preziveo nesto slicno, tu neku nadmoc kada ipak pobedi dobro u nama i porazi one porive koji bi da se svete, onda se osecas zaista tako. Imas zelju da se ocistis od samih misli da si hteo nekome, koji je nepopravljivo dijametralan od tebe ( los, koji je naneo bol) bilo sta da kazes. Tu uglavnom popravke nema i onda pored svega osecas i tugu zbog toga i zelju da ne otvoris kisobran. 🙂

  4. Mislim da je starica svega svesna, vrlo svesna i samosvesna. Mislim da je nekada davno i te kako manipulisala junakinjom priče. Mislim da je junakinja zaboravila bol koji joj je ova nekad pričinila, ali da nije zaboravila osećaj manje važnosti i povrede časti prouzrokovane tim bolom. Mislim da junakinja ove priče nije to mogla da podeli sa suprugom, prijateljem, ne znam šta joj je muški lik u priči… Mislim da on nije sposoban da je razume, niti da ona očekuje da je on razume, niti da ima potrebu da mu bilo šta priča. Ali takođe mislim, kad izvesno vreme prođe od susreta sa staricom, da će se u junakinji desiti naročita promena i da će napokon pronaći mir. Bar po tom pitanju.

  5. Svako može da nadogradi priču, odnosno nastavak, onako kako mu se najviše dopada ili kako mu se čini najverovatnije. To radi prema svom iskustvu i karakteru i dobro je da postoji takva mogućnost, bar u priči, jer život je, uh, baš komplikovan.

  6. Ja sam sve vreme čitanja pred sobom imala slike, koje su me vodile kroz priču jednako kao i reči. Da, najvažnije je da ti pišeš, a meni je redovno žao što to ne činiš dovoljno često – ili bar ne dovoljno često za mene. A onda je važno i to, izvini ali opet moram da ponovim- diiivno pišeš.I ova priča je deo te divote.

  7. Onaj ko je navikao da čini dobro uglavnom nema snage da se sveti. Iako misli da može. Da može ne bi bilo razlike između njega i onih dijametralno suprotnih njemu. Slažem se i da osveta ne bi imala efekat kakav bi trebalo jer onaj ko čini zlo ili ga nije svestan ili ga čini namerno te u oba slučaja se ne može postići cilj. Najbolje je okrenuti se i zaboraviti, ako je moguće…

    • Volim da tvrdim kako nema pravila kojih se slepo pridržavam u životu, ali postoje ipak neki saveti kojih se pokušavam priridržavati. Jedno od dražih mi je: „Ako ti se nečiji princip ne sviđa, nemoj mu uzvraćati na isti način.“

  8. Cao, Izvini, ne mogu da pronadjem tvoj mail, pa ti se ovako obracam. U poslednjem mom postu sam te spomenula i zamolila da ucestvujes u jednoj blog igrici koju sam ja nastavila od svoje blog drugarice Jelene Kovincic. Evo linka tog posta: http://anaancica87.wordpress.com/2014/02/21/%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%86%D1%83/
    Ukoliko zelis, pridruzi se 🙂

    • Draga moja,
      dirljivo je što si me se setila i potražila. Šaljem ti jedan veliki zagrljaj.
      Okolnosti su se tako slagale zadnjih meseci da sam, eto, potpunim izostala s ovog mesta. Jako mi nedostajete svi i moja velika želja je da se nekako presaberem i vratim. Malo sam iskočila iz tokova pisanja ovakve vrste štiva. Prebacila sam se na svoj stari blog gde pišem nešto sasvim drugačije, a pokazalo se da te dve vrste pisanja kod mene blokiraju jedna drugu. Nadam se da ću u budućnosti uspeti nekako da ih pomirim i budem ravnopravno prisutna u isto vreme na oba mesta.
      Javiću ti se na FB, nadam se da ćeš mi odgovoriti na prijateljstvo.
      Imaš moj veliki pozdrav!

  9. Ne znam zašto me je tvoja najnovija priča vratila ovoj.
    Verovatno sam nesvesno poželela da jednoga dana žena pauk zaprosi milost.
    Samo… Od neke druge žrtve, ne od ove mlade žene, koja trun sopstvenog otrova nema da bi mogla da uzvrati.
    (Nije isključeno da je u međuvremenu možda i pomogla starici).

  10. Postoji na prvi pogled sličnost između ove dve priče – susret dve žene, razgovor u četiri oka, povređenost … Ali, dok je „Iskušenje“ porodična drama (starica je, na izvestan način, deo moje šire porodice), u novoj priči su sasvim druge okolnosti.
    A kako si se samo setila ovog detalja oko pomoći … 🙂
    Da, pomogla sam joj. Samo morala je i ona da učini izvesne ustupke. Umem ja da budem tvrd pregovarač. 😉 A što se tiče žene pauka – „daleko joj lepa kuća …“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s