Opomena

12090859

Čuješ li vapaja zov kroz hladne tišine

 zgaženih zvezda što gasnu na blatnoj stazi?

Očaj svio je gnezdo za usahle suze,

u odjeku svom poslednju utehu traži.

Osetiš li drhtave ruke u tami

ubogog slepca što čeka poznato lice?

Vidiš li senku drveta u oluji,

možeš li čuti mukle jecaje njene?

Poleglo stablo umorno korenje pruža

kroz škrta polja, bar kaplju rose moli.

Ka nebu pogled uprt s prašnjavog puta,

nad njim čelični svod i muk grobni.

Advertisements

3 мишљења на „Opomena

    • Naišao mi loš period. Neke stvari su se loše odvijale u mom životu i, sve u svemu, nisam se dobro osećala. Još sam na nekoj vrsti samoterapije, pokušavajući da se izlečim pišući malo drugačiju vrstu tekstova koji mi aktiviraju one racionalnije hemisfere. To valjda dođe kao veliko spremanje posle dugotrajnog nereda. Pozdravljam te!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s