Mala filozofska rasprava na ulici

„Ptica rođena u kavezu misli da je letenje bolest“ – Alejandro Jodorowsky

mala filozofska rasprava na ulici

– Hajde pevaj, onu pesmu koju najviše volim kada pevaš!

– Ne mogu, na ulici smo.

– Pa šta ako smo na ulici? U kući pevaš svaki dan, zašto ne bi pevala i na ulici? 

– Takva su pravila, kažu – nije pristojno pevati dok hodaš ulicom. Ljudi bi me smatrali čudnom … ili smešnom. Da li si video da neko peva dok šeta ulicom?

– Nisam, ali ne razmem zašto. Zašto bi čovek koji peva dok šeta ulicom bio nepristojan, smešan ili čudan? Meni se to čini baš zabavno. A onaj tamo čovek, da li ti on izgleda čudno? 

– Ne, zašto?

– Pa pogledaj malo pažljivije…

– Pristojno je odeven …. i…. hoda najnormalnije… Definitivno ne vidim ništa čudno na njemu.

– A njegovo lice? Pogledaj njegove obrve i pogled, ne čini li ti se da izgleda ljutito?

– U pravu si.

– I to nikom nije nepristojno?! Znači – nepristojno je pevati dok šetaš ulicom, a normalno je izgledati neraspoloženo i ljutito. Zašto uopšte postoje pravila?

– Sećaš se kada je tata rasklopio onaj stari budilnik, sećaš se točkića, šarafa i opruga koje si unutra video? Svi točkići, opruge i šarafi imaju svoje mesto i svoj zadatak i moraju biti izliveni precizno da bi sat ispravno radio. Tako svi satovi pokazuju isto – tačno vreme.

– Znaš, mislim da je baš dosadno što svi satovi pokazuju isto vreme. Bilo bi  mnogo zanimljivije kada bi se malo razlabavili i kada bi svaki pokazivao svoje vreme. Ali… kakve to uopšte ima veze s pevanjem na ulici i ko stvara tako užasna pravila? 

– Postavljaš jako teška pitanja, šta kažeš da malo predahnemo.

– Dobro, hajde da se trkamo do igrališta!

***                                                                                                                            

… Mama, dođi na tobogan, zašto se ti nikada ne spuštaš sa mnom? Jako je zabavno, dođi da probaš…!

– Hm…. ne mogu, bole me noge … drugi put…

– To uvek kažeš. Šteta, nemaš pojma šta propuštaš!

 

Advertisements

19 мишљења на „Mala filozofska rasprava na ulici

  1. zakljucak je da treba pevati na ulici, moj ortak miodrag to radi svaki dan, on je spoznao radosti koje proizilaze iz te „anomalije“, ja ne mogu jos uvek da se opustim iz stega pa pevusim samo kad nema „zirija“ 🙂

    • Ljuljala sam se i ja ranije kada bih naišla na jaču ljuljašku, dok sam vodila u park starijeg sina i bila znatno mlađa. Sad više nemam hrabrosti. A spuštam se u vodenim parkovima, tamo je to nekako još uvek dozvoljeno.
      Mislim da bi za ozdravljenje nacije bilo neophodno otvaranje jednog velikog zabavnog parka, kakvih u Evropi i svetu ima mnogo (napisaću pismo predsedniku i dati predlog 🙂 ). Pre nekoliko godina sam išla sa sestrom i starijim sinom u Gardaland u Italiji. To je jedan od najvećih i najlepših evropskih zabavnih parkova. Zaista nezaboravan provod. Nismo svesni koliko depresivne i tužne živote vodimo, dok ne odeš i izjurcaš se tamo po svim tim rolerkosterima, vodenim atrakcijama, magičnim kućama… Bar jedan odlazak mesečno i život bi izgledao sasvim drugačije.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s