Crtež

Dali-Sunflower-Sunset--37230

Na platnu satkanom od iluzije i sna, naslikam kuću, pticu i cvet,

sa neba crteža iz levog ugla, raspevano sunce smeši mi se.

Pometnje tren, nesmotren korak, pogrešne boje latim se,

u purpur i modro obojim oblak, iz njega dažd sruči se.

Dokotrlja se indigo mrka, s neba zatutnje utvare,

stratusi zlokobni priguše sunce, oštrice munja ispašu mačeve.

Panično vadim zlatno žutu, da spasim žurno dukat što žeže,

al zbunjena ptica mahnito leti kroz gužvu i metež, polomi srce.

Arsenal oružja tad smešnog vadim – zarezač, gumicu… brljam i brišem,

pobesnim, vičem: „E sad je dosta!“, pogužvam papir, zavitlam i bacim.

Onda se danima u ćošku durim, pa stidljivo ruku ko dete pružim

nežno razvijem smotuljak mali, zgužvane nabore vidam i gladim.

I opet iznova za sto sedam, rasteram oblake, obojim cvet,

uzdignem pticu put plavetnila, vragolasto sunce mi namigne.

Advertisements

16 мишљења на „Crtež

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s