Elif Shafak: „Ljubav“, knjiga koju volim

elif šafak ljubavKada me pitaju šta sam u zadnje vreme pročitala, moja prva reakcija je obično žaoka savesti, jer prvo pomislim – šta sve nisam pročitala. Tačnije – šta sam sve započela, a nisam završila. Mislim da sam šampion u nedovršenim knjigama. Donekle krivicu snosim sama, ali ne baš sasvim. Naime, mi smo vrlo dinamična porodica, veoma pričljivih pojedinaca. Ne prođe ni minut, a da mi neko ne prekine tok misli. Od svih je najgori, verovali ili ne, moj suprug. Često se setim one Zijahove „Kako ubiti suprugu(a) i zašto?“ Samo se ja ne pitam zašto 🙂

Jedna od retkih knjiga koje sam kompletirala tokom proteklog leta je knjiga čiji naslov možete naći u dve varijante prevoda. Jedni je prevode kao „Ljubav“, a drugi kao „Četrdeset pravila ljubavi“ turske spisateljice Elif Shafak. Prvi naslov više odgovara originalu, mada mi se čini da je sama spisateljica mogla odabrati bolji i intrigantniji. Prvi mi zvuči kao naslov petparačkih ljubavnih vikend romana, a drugi kao stereotipni članak sa savetima iz ženskih magazina. Krenula sam od naslova upravo zato da odvratim pažnju od njega, jer smatram da bi pojedine mogao odbiti (izgleda da nam je reč „ljubav“baš devalvirala) i upozorim da se iza tog naslova nalazi zaista izuzetna knjiga: laka za čitanje kao pero, a bremenita osećanjima i mudrostima.

Knjiga prati dve priče: savremenu – o jednoj američkoj domaćici na životnoj prekretnici koja čita drugu: istorijsku – o Rumiju, o četrdeset pravila lutajućih derviša, prijateljstvu, ljubavi i neočekivanoj transformaciji. Na neobičan način priče se prepliću stapajući u jednu.

Nije mi namera da pišem opširnu analizu nego prijateljsku preporuku. Zato ću završiti tekst pre nego se raspišem i ugnjavim vas.

Teško mi je da izdvojim bilo šta iz romana što bi predstavljalo neki posebno istaknut deo. Zato, ilustracije radi, evo nekoliko od 40 pravila lutajućih derviša, čisto da omirišete atmosferu i osetite vibraciju u kojoj je napisan roman …

„Čim istinski zaljubljenik u Boga uđe u mehanu, ona mu postaje molitvenište. Ali ako bekrija uđe u isto to molitvenište, ono mu postaje mehana. Šta god da radimo u ovom životu, naša namera je ta koja pravi razlike, a ne forma i etikete.“

„Čitav Univerzum, sa svim svojim slojevima i zbrkom, skriven je u čoveku. Đavo nije neko strašno stvorenje koje čeka da nas vrbuje izvan nas, već jedan glas u nama. Đavola traži u sebi, a ne spolja i kod drugih. Ako se u celosti upoznaš, ako se iskreno i odlučno suočiš i sa svojom mračnom i sa svojom svetlom stranom, stići ćeš do uzvišenog oblika svesti. Kad osoba upozna samu sebe, spoznala je Tvorca.“

„Život koji prođe bez ljubavi je uzaludno proživljen. Nemoj pitati da li treba da trčiš za božanskom metaforičnom ljubavlju ili ovozemaljskom, nebeskom ili telesnom! Podele rađaju podele. Ljubav nema potrebe ni za kakvim atributima ili dopunama. Ljubav je svet  za sebe. Ili si tačno u  njenom centru ili si van nje, u čežnji za njom.“

„Na ovom svetu ima više lažnih hadžija i hodža, šeika i gurua nego što ima zvezda na nebu. Istinski duhovni učitelj te upućuje da gledaš unutar sebe, da prevaziđeš prirodne potrebe i da jednu po jednu otkrivaš lepote u sebi, a ne da mu se diviš.“

„Svaka istinska ljubav i prijateljstvo priča je o neočekivanoj transformaciji. Ako smo ista osoba pre i nakon što smo voleli, to znači da nismo voleli dovoljno.“

I za kraj jedan zanimljiv komentar koji sam pročitala o ovom romanu:

„Budete li ista osoba pre i nakon čitanja ove knjige, to znači da je niste čitali dovoljno pažljivo.“

Advertisements

15 мишљења на „Elif Shafak: „Ljubav“, knjiga koju volim

  1. Desi mi se ponekad da pocnem da citam nesto i da ne mogu da dovrsim nekada na pola, nekada na samom pocetku ali su te knjige retke, jer sam rekao sebi, bilo knjige, filmovi, serije – do kraja! Jednom sam prilikom uzeo iz biblioteke Ursulu Legvin, „Pricanje“ se zove knjiga: http://en.wikipedia.org/wiki/The_Telling, kratka, nema puno strana ali tako napisana da meni nikako nije legla i nisam mogao, vratio sam je negde skoro do pola procitanu, eto jedna od retkih… moja majka ih ima vise zapocetih i nedovrsenih.
    Citao sam o sufijima, okrecucim dervisima, kad vec pomenu Mevlanu, kaze kolega koji predaje filozofiju da je to istinsko verovanje, oslobodjeno materijalnog i ostalih stega sveta i zivota, crkve kao institucije. Moje pitanje tebi je da li si citala dovoljno pazljivo? 🙂
    * komentar je poduzi, ne zameri 🙂

    • Pretpostavljam zašto pitaš i mislim da jesam. Tačnije, prevrnula sam wikipediju i to lančano (znaš ono svaki pojam te klikom vodi do gomilu novih koji su ti nepoznati i tako se to grana geometrijskom progresijom). Pre toga sam samo čula za derviše, ali iskreno, nisam imala pojma o tome šta je sufizam. Sve mi je to bilo veoma zanimljivo, jer sam shvatila da mi je njihova filozofija (oni su verski filozofi) vrlo bliska. Bliži su filozofiji nego religiji, ne priznaju autoritete, zabrane i ne zabranjuju sumnju i preispitivanja. Ja inače nisam religiozna, a naročito osećam odbojnost prema svim vrstama verskih institucija, hijerarhiji i slično, tako da mi je sve što sam pročitalo baš „leglo“.
      Ne znam da li si na ovo aludirao kada si pitao da li sam pažljivo čitala? Ili si već čitao knjigu, pa ti se čini da sam nešto pogrešno prezentovala?’
      Pozdrav!

      • Nisam, zanimalo me je jel te knjiga promenila kao sto onaj navod govori/obecava. Ali i sa ovim odgovorom sam vise nego zadovoljan bas zato sto nisam ocekivao. A Sufi su interesantni i sve sto si napisala je tacno i ja sam guglao posle razgovora sa kolegom. Odpozdrav! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s