Uoči rođendana

priča životaO detinjstvu se obično govori kao o idiličnom periodu života. Dolaziš na svet nakon devet meseci nestrpljivog iščekivanja, spremljena ti je prozračna, osvetljena soba sa kolevkom, okačenom muzičkom vrteškom iznad uzglavlja i medvedićem u uglu. Roditelji, rodbina, komšije, svi slave tvoj dolazak…Da li je baš uvek tako? Da li je u mom slučaju bilo tako? Ono što znam je da je moja majka nakon mog rođenja više godina patila od teške postporođajne depresije. Mama je sigurno ponajmanje želela svoje demone, ali u startu reč radost u jednim malim očima, pred čijim je ona predstavljala ceo svet, bila je zamenjena rečju besmisao.

Uoči rođendana redovno zavrtim film unazad i pauzom ćutanja svečano odam počast sebi. Pokušavam da definišem sebe i svoj život. Priče kažu kako sam bila nesnosna beba, koja je neprestano plakala i da se kolevka raspadala od danonoćnog ljuljanja u pokušaju da me umire. Priče dalje kažu, kako mi nisu smeli davati da pijem iz staklenih čaša, jer bih ih tako grčevito grizla dok ne bi pukle od neshvatljive žestine stiska mojih dečijih zuba. Priče isto tako kažu, kako sam nestajala u stanu, a zatim bi me pronalazili u nekom ćošku, iza zavese, kauča, ormara… šćućurenu kako se igram. A ja pamtim te trenutke, u stešnjenom skrovištu, kao retke trenutke sjedinjenja neizrecivog mira i najvećeg prostranstva i udobnosti. Priče života su priče o jedinstvenom i neponovljivom ludilu svakog od nas, predivnom i užasnom istovremeno, o ranjivosti i snazi u stalnom previranju, o energiji i nemiru u stalnoj potrazi za kanalima emitovanja i konstantnoj gladi i potrazi za mirom.

Kažu da se sa darom za sreću, zadovoljstvo i mir rađamo – imamo ga ili nemamo. Da li je moguće da se neki rađaju bezuslovno i beznadežo zalutali? Sumnjam…

Verujući da se sve dešava s razlogom, pokušavam sklopiti delove u celinu i otkriti rešenje zagonetke, zatvoriti krug i zaokružiti priču; pronaći tu tajanstvenu poentu i konačno udahnuti mir prošlosti i budućnosti. Dok god se to ne dogodi oni su razbijeni u nepovezane, nerazumljive delove, poput neosvećenog duha što se smuca ovim svetom s neizmirenim računima u čežnji za oslobođenjem i upokojenjem.

Advertisements

32 мишљења на „Uoči rođendana

  1. pokusavam da sklopim komentar na ovo, a sve mi je prozirno i bledunjavo. Tako da je dovoljno da kazem, da shvatam svaku rec, stremljenje, preispitivanja ali isto tako i shvatam da si veci deo razresila sa nekim mirom u sebi.

  2. Iskreno, žao mi je zbog ovakvog početka.. i malo mi se sad čini nekulturnim zabadati nos previše u ovakvu jednu intimu, ali, istovremeno, umiruje me to što mi izgleda kao da Vi to sve vidite onako kako treba. Ako nije tako – biće.
    Srećan rođendan, Mojra!

    • Imam ja ovakvih preispitivanja i svođenja računa i češće nego uoči rođendana ili Nove godine. Naiđe to tako s vremena na vreme. Ali neki nas datumi ipak malo više od drugih podsete na prolaznost života, pa onda s njima nekako logično dođe do ovakvih analiza.
      Hvala ti za čestitku i ovde i tamo. Nisam baš naročito ushićena za rođendane (mislim da ovaj post najrečitije govori o tome), ali mi prija pažnja, priznajem. 🙂

    • Bacih pogled na ovaj svoj post i dolazim do zanimljivog zapažanja – borba, bes i odustajanje. Nije mi to bilo ni na kraj pameti kada sam pisala tekst. A sad mi je nekako tako očigledno. Ustvari je moja podsvest, izgleda, sve vreme vrlo dobro znala:
      Borba (plačem besomučno u kolevci), bes (grizem čaše svom snagom) i odustajanje i povlačenje (osamljujem se po ćoškovima). I onda sledi ono čega nema u postu – ostatak života provodim tražeći izlaz iz onog ćoška kraj ormara, borba za probijanje tvrdo spečenog oklopa. Neverovatno koliko o sebi možemo naučiti iz vlastitog pera.
      Izvini, morala sam nekom da saopštim ovo svoje iznenadno saznanje, pa sam iskoristila tvoj komentar kao povod.
      Šaljem i ja tebi jedno veliko ❤

  3. „…ostatak života provodim tražeći izlaz iz onog ćoška kraj ormara, borba za probijanje tvrdo spečenog oklopa.“
    Setih se priče ’U lavirintu’… i još nekih…
    Možda je tetka Gabi ipak znala tajnu koju mi ne znamo?
    Kako god, pesak života neumitno klizi… Rođendani se nižu… Ne volim ih ni ja…
    P.S. Čarobno je tvoje pero!
    Grlim te, Mojra…

  4. Pošto kasnim sa rođendanskim, šaljem ti pozdrav za BAŠ OVAJ dan! 🙂 Što da ne?
    Podsetila me tvoja priča na moju.. U mojoj nema te postporođajne depresije, ali moja mama je bila jako mlada kad me je rodila i poprilično rezervisana, tako da svo maženje i poljupce nadoknađujem sa svojom decom… Taj bol se polako menja, ali nažalost, ne nestaje…
    Pozdrav!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s