Moja astralna putovanja

Astralno putovanjeU svom sam ćošku. S malim laptopom u krilu, svezanim za utičnicu, otkako je baterija nekom magičnom računicom proizvođača, u maniru Nostradamusovih proročanstava, izdahnula tačno na dan isteka garancije. Nakon toga moj kapric (u ovom slučaju samo drugi naziv za dostojanstveno podnošenje nemaštine) odlučio je da baš neću kupovati novu. Otad smo k’o pas na kratkom lancu – ja i moja ovisnička glad za cyber porcijom. Uz pomoć male, magične kutije, kabla i utičnice, tastature i par klikova, lansiram sebe u virtuelnu dimenziju. Ćiribu-ćiriba i astralna projekcija može da počne. Virtuelni Svemire, dolazim! Duh koji leti i stiže svuda, otelotvorenje najčudesnijih dečijih maštarija, konektuje se i umrežava, šalje signale i upija ih. Poput igre slagalice, tražim parčiće, kompletiram, bojim sliku sivila u neku lepšu zadovoljniju i nasmejaniju sebe. To je moja boca s infuzijom, narkomanski špric s dozom opuštajućeg narkotika.

Ali leto donosi nove izazove. Duh postaje hirovit. Virtuelno nebo postaje mu tesno. Kako pobeći što dalje od učmale svakodnevnice, pitam gugl. Agencije za turistička putovanja mame fotografijama primamljivih, dalekih destinacija našminkanih u fotošopu, uglancanih boja i grandioznih perspektiva s kojih prosto šumi more i mirišu borovi. Čini se, mogu osetiti topli pesak kako klizi među prstima.

Kako pronaći sebe negde sretnu i zadovoljnu, pita, letnjim suncem uzburkani duh, sveznajući gugl ? Dobro došli u moju turističku agenciju. Sa mnom možete putovati gde god poželite, i to bez ijednog dinara, odgovara svemogući gugl. „Krstarenje Karibima“, „Safari u Keniji“… i još mnogo, mnogo toga. 

Zašto da ne – klik-klik. I eto me časkom u drugoj dimenziji. U nekom paralelnom Univerzumu prži me tropsko Sunce na palubi višespratne prekookeanske glamurozne grdosije, dok krstarim toplim morima iznad koralnih sprudova prepunih moraskih pasa i raža i lenjo se protežem pijuckajući koktel, opuštena i spokojna. Klik-klik, i eto me na safariju… Jurim džipom uzbuđeno za krdom žirafa koje galopiraju, a iz letećeg balona posmatram čopor lavova koji odmerava krdo antilopa, dok se u daljini pored obližnjeg jezera izležavaju nosorozi…

„Zgodna igra“, kaže vragolasti duh.

„Baš je „cool“, slažem se razdragano. „Vodi me brzo, vodi još negde! Hajdemo naaaa … Galapagos!!!“

Ali signalna lampica baterije počinje da trepće. Potežem kabel nervozno, nameštam ga, gubi se kontakt… Iz ugla monitora obaveštava me prozorčić: „Dostupno 0% baterije. Razmotrite zamenu baterije!“

„O, ne! Da nisi ni slučajno … ! Glupa gomilo plastike, zar ne vidiš da putujem na Galapagos?!“

Advertisements