Uteha

uteha

U zemlji skrovitoj nedolaznoj, duša tamnicu iskopa

tajne da odlaže. 

Al` proklija seme tajnovito,

iz njega drvo izniče, do neba se vinu.

Od debla ruka nevidljiva izdelja čarobnu sviralu…

I dunu vetar kroz vitku cevčicu, polomi okove,

oslobodi tajne zatamničene.

Oživeše, krila dobiše, zapevaše najlepšu pesmu.

Doleteše dušu da miluju.

Advertisements

Prohodavanje

prohodavanje

Na meni je sada bilo da ispunim obećanja izrečena u trenucima teških saznanja, tuge i utehe – da će se život nastaviti, manje-više, kao ranije.„Jedemo da bismo živeli, a ne obrnuto“, zaključivala sam naglas, bodreći ni sama ne znam koga više od nas dvoje, verujući kako sam u njegovom ćutanju našla odobravanje. Da li se zaista složio ili se uzdržavao osećajući kako je meni ohrabrenje možda i potrebnije nego njemu. Ali testirao je ipak revnosno i neprekidno u predstojećim danima moja obećanja, nevešto prikrivajući sumnje u izrečeno, dok su iskušenja izvirala jedno za drugim, množeći se i sustižući, mnogo češće i izazovnije nego što sam mogla i pretpostaviti.

Razgovori uz kaficu, ćaskanje uz piće i grickalice, proslave rođendana, svadbe, praznici uz bahate gomile hrane i pića… Povezivanje s ljudima neprekidno povezujemo uz ritualne gastronomske užitke. Animalni deo čovekove prirode, možda najistrajnije isplivava kroz ove svakodnevne rituale zadovaljavanja najordinarnijih potreba. Toliko su nam usta puna duhovnosti, a ne umemo da se poradujemo jedni drugima dok u njih ne ubacimo nešto što se može sažvakati. Uz ovu, za mene nesretnim okolnostima iznenada ogoljenu činjenicu, otvorio se rebus: kako biti deo, a biti isključen, učestvovati, a biti izopšten? Valja naučiti hodati s protezama, sustizati i držati korak u društvu gde svi trče. Koje manevre i trikove primeniti, a ne zaostati i zapasti u razočarenje?

Jednoga dana, verovatno će i on biti umoran od ljudi, lažnog zajedništva, svekolikog šarenila,  cirkusa, jeftinih slavlja i patvorene radosti i izbegavati ih. Jednoga dana, verovatno će zaključiti da ljudi nisu bog zna kakvo društvo i da je najprijatnije ispoštovati ih s bezbedne distance. Ali do tada, on mora proći svoj put i zaključke izvoditi sam. Uskraćivanje tog iskustva moglo bi mu naneti mnogo ozbiljniju neravnotežu od one koja se očitava na displeju glukometra.