Golub

golub

Sretnemo se, s vremena na vreme,

u okviru prozora što uramljuje parče neba,

krov jedne zgrade i telefonsku žicu.

Dva tamna oka upadnu drsko,

nesputanom radoznalošću, u moj krevet,

dok vojnički skačem u stav „MIRNO!“ na komandu alarma.

I osetim blagu zavist pri pomisli na panoramu

što puca sa telefonske žice,

odeću za sve prilike i godišnja doba

i dane bez sata.

Advertisements

7 мишљења на „Golub

  1. Kada bi prozor bio bez rama, kad ne bi bilo komande alarma, odeće za sva godišnja doba i dana bez sata… pitam se, da li bi se tad zaista osećali slobodno. Mislim da ne.
    Uvek se obradujem kad se pojaviš sa novim tekstom. U svakom – taj drhtaj, svojstven tebi. Prepoznala bih te među hiljadu, gotovo da sam sigurna. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s