Moja baba je imala blizu 90 godina kada je u Srbiji zaživela parlamentarna demokratija. Sećam se da mi je tada, prilikom jedne posete, važno i mudro saopštila:
„Mi smo pošteni ljudi (misleći na sebe i dedu), uvek glasamo za vlast! Nikad za opoziciju!“
Gledam danas na FB fotografije sa jednog, za instituciju u kojoj sam zaposlena, „važnog i sudbonosnog“ događaja. Na fotografijama odabrana garnitura rukovodilaca naše ustanove, sa garniturom rukovodilaca našeg lepog grada. Nasmejani, rasvirani i raspevani (pripremljen je za to prijateljsko druženje i prigodan umetnički program). Vladajuća garnitura naše ustanove puna hvalospeva o vladajućoj garnituri našeg grada. Iz svake rečenice vrišti neskrivena preporuka (upućena valjda nama neosveštenim, radnicima) za glasanje na ovogodišnjim izborima.
A zaklela bih se da su koliko juče bili ljuti partijski neprijatelji.
Inače, vladajuća kasta naše ustanove promenila je partijskih članskih karata onoliko koliko je bilo i smena vlasti.
Znaju ljudi red (ko i moja baba) – da pošten svet uvek podržava vlast!
U potrazi za leptirom 
Често се питам у којој меи је интелигенција (дефинисана на изворан, класичан начин) искушење за морал и принцип?
Сва подршка Тања!
Ne bih rekla da inteligencija predstavlja neko posebno iskušenje za moral. Pre bih rekla da su ta iskušenja povezana sa nekim drugim osobinama ličnosti.
У одређеној мери и под одређеним условима, Систем 2, заправо, може да буде сведен на метакогнитивну раван функционисања.
Добар текст. освежење на блогосфери.
Поздрав и подршка!
Hvala Stanimire na čitanju i podršci.
Zanimljiva je tema u pitanju, a tekstom sam i ja zadovoljna. Trudim se na tom blogu da ispoštujem neke kriterijume, mada često pravim kompromise i ne pada mi nimalo teško. Gledam na to kao na izazov u kom uživam. Često me pisanje tamo kudikamo više ispunjava nego pisanje ovde, iako ovde ispunjavam isključivo svoje želje, a tamo vodim računa i o potrebama različitih čitalaca. U celoj priči imam određenu računicu i plan, a izgleda da i ja ponekad umem biti praktična. 😀
Поздраљам!
Otpozdravljam … s MALIM zakasnjenjem 😀
Meni uvek padne na pamet Pekićeva majka koja gleda televiziju i razgovara sa njom. U nekom momentu je neki stručnjak objašnjavao kako smo svi krivi za stanje u državi. A Pekićeva majka na to kaže: “Bogami, ja nisam.“ 🙂 (Sećanje na knjigu Borislava Pekića “Odgovori od istorie“.)
hehe, mudra baba… 😀
Хвала.